БАН У ИСТОРИЈИ

Бан Јосип Јелачић

Бан Јосип Јелачић (насликао Ivan Zasche 1826-1863)

Гроф Јосип Јелачић (1801 – 1859) био је хрватски бан, царски тајни саветник, генерал, песник. Најславнији изданак старе хрватске племићке породице Јелачић од Бужима Јосип, родио се 16. октобра 1801. у Петроварадину, где је и крштен у самостанској цркви св. Јурја. Његов отац Фрањо, генерал мајор Аустријске царске војске, је у то време био заповедник Петроварадинске тврђаве. Јосип Јелачић је 8. априла 1848. у Бечу положио банску заклетву и именован за фелдмаршал лајтнанта и војног заповедника у Банској и Крајишкој Хрватској. На Тргу св. Катарине у Загребу, 4. јуна исте године, Јосип Јелачић је устоличен за бана, а истога дана је било и свечано заседање првог хрватског грађанског Сабора на темељу изборног правила утемељеног на начелима грађанског либерализма. Бан је посебним прогласом од 25. априла 1848. укинуо кметство у Хрватској и Славонији, прогласио хрватски језик за службени и у мају исте године основао Банско веће као својеврсну владу Троједне Краљевине. У бурним временима револуције 1848. – 1849, Јелачић је био један од најистакнутијих војсковођа. Иако разочаран новим уставом Хабсбуршке монархије, којим је млади цар Фрањо Јосиф увео апсолутизам, централизам и германизацију, бан Јелачић је вредним друштвеним и културним деловањем допринео еманципацији идеја Хрватског препорода, промоцији употребе хрватског језика и јачању привреде у Хрватској. Његовим залагањем Загребачка бискупија је уздигнута на ранг надбискупије, чиме је практично „Црква у Хрвата“ постала независна од Угарског епископата. Још за живота, Јелачић је доживео бројне почасти – и народ и песници су у његову част певали и писали песме. Последње године живота, оболео, проводи у Новим дворима у Запрешићу, где и умире 19./20. маја 1859. године.

БАНОВА МЕСТА

Rodna kuča Bana Jelačića u Petrovaradinu

Родна кућа

Родна кућа бана Јелачића налази се у Петроварадину, у Улици Владимира Назора 3. То је једноспратни објекат с високим кровиштем. Налази се на углу Назорове и Београдске (некада Јелачићеве) улице, у Подграђу тврђаве. У кључном камену улазног портала из Назорове улице, урезана је година градње „1745“. Изнад балкона у Београдској улици налази се спомен-плоча са записом: „У овом дому родио се 16. листопада 1801. славни хрватски бан гроф Јосип Јелачић“. Упркос преправкама, кућа је и данас јединствен пример архитектуре барока на ширем простору Војводине.

Ban Josip Jelačić i njegovi vojnici pre bitke

Места војничке службе

Иако је почетак војне службе Јосипа Јелачића везао за Галицију, напредак у служби везан је за домовину, Огулин (где је постао заповедник у септембру 1830.), Глину (где је постао потпуковник у мају 1841. а пуковник и заповедник у октобру 1842.). Због великих ратних заслуга, Јелачић је за само годину дана био унапређен чак три пута: од пуковника у генерал-мајора, затим у подмаршала а на крају у генерала артиљерије.

Trg Josipa Bana Jelačića u Zagrebu

Споменик бану Јелачићу у Загребу

Загребачки градоначелник Јанко Камауф је још 1854. предложио да се Јелачићу подигне споменик у центру града. Градско веће је то одобрило па се у фебруару 1855. године почело са прикупљањем добровољних прилога. Споменик бану је подигнут на главном загребачком тргу, а откривен је 16. децембра 1866. године. Коњанички споменик је стајао тако да је бан држао мач уперен према северу, према Мађарској. Након више од 80 година, у ноћи 25./26. Јула 1947., споменик је одлуком комунистичких власти, уклоњен. Од потпуног уништења га је спасио др Антун Бауер који је његове делове склонио у подрум музејске установе. Споменик је рестауриран и враћен на старо место 16. октобра 1991., али је из естетских разлога окренут на југ. Тада је тргу враћено старо име – Трг бана Јосипа Јелачића.

Porodična grobnica u Zaprešiču

Запрешић

Јелачићеви Нови двори су јединствена заштићена културно-историјска споменичка целина. Удаљени су од средишта Запрешића 1,5 km. На површини од 20,5 ha смештени су дворац, капелица св. Јосипа, гробница породице Јелачић, стамбене и економске зграде, врт, воћњак, повртњак, обрадиво земљиште и парк-шума. Нови двори су остали у власништву породице Јелачић до 1934. када су тестаментом остављени хрватском народу. Од тада се све мање бринуло о дворцу, до 1991. када је започела обнова капелице.

Извор: http://www.zkvh.org.rs