Фондација „Спомен – дом бана Јосипа Јелачића“ у сарадњи са Хрватским културним центром из Новог Сада објавила је у Новом Саду своје 5. издање: „Дјела великана хрватске умјетности 20. стољећа“: Иван Мештровић / Иван Витић / Јосип Сеиссел, чији је аутор Владимир Николић, историчар уметности из Петроварадина.
У предговору књиге др. Дарко Полић, управитељ Фондације, каже:
„За хрватску заједницу града Новог Сада одувек је била посебно важна традиција дела града на сријемској страни, пре свега Петроварадина, затим Сријемске Каменице. Међутим, недовољно је познато да је на новосадском приморју, на месту данашње кривине која спаја Сунчани кеј са Булеваром цара Лазара, постојало Хрватско село (на картама означено именом Croaten Dorff). После неколико поплава последњих деценија 18. века, ово насеље са двадесетак хрватских породица пресељено је на „суву греду” на месту данашње Железничке улице. Новосађани су овај део града звали Прњавор или Шокачко село, а постојало је до 20. века. Значајнији допринос Хрвата развоју града почиње крајем 19. века деловањем градоначелника Феликса Парчетића, чија је елегантна кућа са племићким грбом, данас позната као Матичарско здање, вредно и заштићено културно добро. Укљученост Хрвата у уметнички и јавни живот града била је уочљивија након успостављања прве и друге Југославије. Значајан допринос уметничком и културном животу града дали су бројни ствараоци хрватског порекла, међу којима се у јавном простору налазе најистакнутија дела уметничких великана попут Ивана Мештровића, Ивана Витића и Јосипа Сајсла. Хрватски културни центар – Нови Сад и Фондација „Спомен – дом бана Јосипа Јелачића“ из Петроварадина желели су да истакну свој допринос који до сада није био довољно видљив јавности. Захваљујемо се историчару уметности Владимиру Митровићу (1964) , аутору књиге и хроничару војвођанске уметничке и архитектонске сцене, на ангажовању и темељном истраживању грађе и на пажњи коју посвећујемо овим ствараоцима да не буду заборављени. . Нека сведочанства, посебно она из дела Витића и Сајсла, први пут су објављена у овој публикацији, на чему му се посебно захваљујемо“.
Др Дарко Полић, дипл.инж.арх.,
Управитељ фондације.
