Опера за децу „Шумска краљица“ композитора Фрање Штефановића (1879 – 1924) најупечатљивији је музички феномен Петроварадина! Више је него симболично да ове године обележавамо 101. годишњицу њеног праизвођења, које је одржано у основној школи у Петроварадину, а извели су је ученици под водством свог учитеља, аутора опере. Феномен опера за децу, које у потпуности изводе деца, није довољно познат, а преноси неколико основних Штефановићевих идеја, од оних едукативних – учење кроз праксу, али можда на још важнији начин – уверењем аутора да ће најмлађи више заволети музику ако се окушају у њеном извођењу.

Опера за децу, према Штефановићевој поставци, повезује децу у добу када се још увек могу очарати бајкама, али им отвара врата света одраслих, стављајући бајку у контекст најсложеније музићке форме – опере.

Фондација „Спомен-дом бана Јосипа Јелачића“ из Петроварадина, у години када је Нови Сад Европска престоница културе, желела је да унапреди продукцију опере „Шумска краљица“ и покушати извести „школски час музичког“ у формату оперске представе. Овом приликом урађена је нова режија, направљен је музички аранжман за гудачки оркестар, сашивени су нови костими, а учионицу је заменила дивна сала Културне станице „Еђшег“. И опера се вратила своме изворном хрватском језику, на којем ју је написао Штефановић. Ове идеје препознала је и наградила Фондација „Нови Сад – Европска престоница културе“.

Фондација „Спомен-дом бана Јосипа Јелачића“ позајмила је на тренутак Штефановићеву славу од ХКПД-а „Јелачић“ из Петроварадина, који већ годинама чува и негује успомену на свог Петроварадинца, још од 2006. године, када је обновљено извођење опере „Шумска краљица“. Оживљавање ове опере не би било могуће без доброг духа афирмације петроварадинске културне традиције коју је педводио Петар Пифат, тадашњи председник ХКПД-а „Јелачић“. Нажалост, Петар није дочекао ову премијеру. Због свега тога Фондација „Спомен-дом бана Јосипа Јелачића“ посвећује му нову поставку опере „Шумска краљица“.

Од обнове опере до данас, добра вила овог пројекта је Ана Ковачић, професорица Музичке школе „Исидор Бајић“ из Новог Сада, која је и музички руководилац целог пројекта, уз стручну подршку проф. Сенке Недељковић и проф. Игора Јосифовског. Оперу је, великим срцем, режирао Игор Павловић. Аранжман за гудачки оркестар приредио је Светозар Нешић. Илустрације је израдио дизајнер Владимир Радибратовић, а целокупно графичко обликовање и вођење пројекта марљиво је водио Лука Прстојевић. Партнери на пројекту су: Музичка школа „Исидор Бајић“ и Бајићеви славуји из Новог Сада, Септет Бариолаж (Bariolage), Академија уметности у Новом Саду, ХКПД „Јелачић“ из Петроварадина и Културни центар „Лаб“. Посебно се захваљујем Културној станици „Еђшег“, Викору Варошију и Виолети Ђерковић.

Но ништа није толико есенцијално за успех овог пројекта као деца која певају соло деонице, у хору и свирају. Вера у способности деце, љубав учитеља и композитора, у нади да ће генерацијама оставити нешто универзално, а тиме и вечно, наградили су Фрању Штефановића незаборавом.