Архитекта модерне урбаности градова у Србији

Шездесет година од утемеЉења (22. октобра 1961. године) Спомен-збирка Павла БеЉанског у Новом Саду обележава изложбом посвећеном архитектури овог објекта и његовом пројектанту. Изложбу „Спомен-збирка Павла БеЉанског и њен архитекта Иво Куртовић“ отворене 16. септембра, допуњавао је низ тематских и пропратних догађаја, а планирано их је још, све до затварања, 30. јануара 2022. године.

Ауторка изложбе, кустоскиња у овој установи др Валентина Вуковић, на једном од ауторских вођења (биће их још два), говорила је исцрпно о Куртовићевом животу, образовању и достигнућима. „Зграде Спомен-збирке Павла БеЉанског“ и Народне књижнице Србије сматрају се његовим најзначајнијим делима. Био је познат као пројектант установа културе, посебно музеја. Учествовао је на конкурсу за пројекат Музеја града Београда и од тада се претпоставЉа да датира познанство са Павлом БеЉанским, југословенским дипломатом и колекционаром уметничких дјела“, казала је Вуковић, представЉајући каталог изложбе.

Изложба се састоји од приказа Куртовићевог живота, његових пројектантских остварења, две макете његова два најзначајнија овдашња дела, цртежа и слика, посебно сегмента који се тиче медитеранске инспирације у његовом раду. Ауторка тог дела изложбе и каталога је др. Јасенка Крањчевић са Института за туризам из Загреба, а њено предавање на ову тему је и отворило изложбу.

Од Брача до Београда

Иво Куртовић је рођен 17. јула 1910. године у Сутивану на Брачу. Наредне године одселио се са оцем Тимотејем, директором царинске испоставе, мајком Антицом и сестром Зорком у Бол, где је живио до пете године. Породица је затим прешла у град Хвар, у ком је Иво завршио прва четири разреда основне школе. Од 1918. до 1926., док је похађао реалну гимназију, живео је код ујака Винка Радатовића, свештеника и лингвисте. Рударски факултет у ЉубЉани уписао је 1927., а наредне године Архитектонски одсек Техничког факултета у Београду. Апсолвирао је и прекинуо редовне студије 1933., а до Другог светског рата често је боравио у Далмацији, где је цртао и пројектовао. Пројектовао је вилу Бошковић-Газари (Газзари) у граду Хвару и израдио урбанистички план града Хвара 1937. године. Од 1944. до 1945. Боравио је у избегличком логору у бази Ел Схат у Египту, где је радио на пројектима обнове опустошених крајева Југославије, али предавајући архитектуру, градитеЉство и историју уметности. Након ослобођења, вратио се у Београду и завршио студије. Запослио се у Министарству грађевина, након годину дана прешао у Савезни завод за пројектовање „Југопројект“, а 1948. у Пројектни завод НР Србије, где је остао од 1958. до 1969. учествујући на 33 јавна, позивна, и анонимна архитектонска конкурса, на којима је освојио 17 првих награда. Дипломирао је тек 1950. пројектом Академије позоришне уметности. Од 1954. године и наредних 10 година, од звања асистента на Архитектонском факултету у Београду, напредовао је до шефа Катедре за пројектовање и звања редовног професора. Био је члан неколико комисија за доделу награда, председник Друштва архитеката Србије и Друштва архитеката Београда. Преминуо је 1. августа 1972. у Београду, а исте године му је постхумно додеЉена Октобарска награда Града Београда за пројекат Народне библиотеке Србије.

Куртовићеви пројекти

Још 1945. почиње пројектовати стамбене објекте. Пројектовао је стамбене објекте за службенике Рудника антимона у Зајачи, за раднике Рударскога тимочког басена „Ртањ“ и Индустријскога комбината „Зорка“ у Шапцу, за раднике Комбината ферментације у Зрењанину као и за раднике и руководитеЉе у Трепчи. 1957. Реализован му је пројекат пословно-стамбене зграде Туристичког савеза и Савеза трговачких комора у Београду, као најава бројних решења Куртовићевих стамбених зграда у Београду чије су главне одлике савремен градитеЉски поступак и неговање уличног низа градње као и брижан однос према окружењу.

Када су у питању пословне зграде, са колегама из Савезног завода за пројектовање освојио је прву награду на конкурсу за Народну библиотеку Србије, која остаје његов најмаркантинији објекат (данас споменик културе). Десет година касније, са Ђорђем Пиварским је пројектовао зграду Грађевинске коморе на Славији. Године 1961. Реализована су два пројекта којима Куртовић показује јасну и визионарску намеру о целини Трга републике у Београду: зграда СпоЉнотрговинске коморе у Кнез Михаиловој улици и зграда Осигуравајућег завода „Београд“. Године 1975. изведен је његов објекат управне зграде хидроелектране „Ђердап“.

Куртовић је био пројектант установа културе, али и великог броја других објеката, који и даЉе служе или су служили за многобројне намене. Од установа културе, најпознатији су му изведени објекти Војног музеја (прва награда на конкурсу) и зграда Народне библиотеке Србије. Његов рад на конкурсу Музеја лова и шумарства освојио је трећу награду 1954., а исте године је учествовао у комисији за избор идејног решења за зграду Музеја града Београда. Две године касније израдио је идејни пројекат Дома омладине у Београду, који није реализован, али његове главне идеје се препознају у коначној реализацији овог познатог београдског објекта. Месец дана провео је на студијском путовању по Немачкој, Белгији, Француској, Швајцарској и Италији поводом рада на пројекту Народне библиотеке Србије. За овај објекат одобрен је главни пројект 1966. године, а свечано отварање је уприличено 6. априла 1973. Запажен је Куртовићев рад на пројектовању образовних установа. Од 1950. до 1957.године пројектовао је основну школу у Депотовцу, УчитеЉску школу у Загребу, Шумарску школу у Сплиту, комплекс Индустријске школе поЉопривредних машина у Земуну о основну школу у улици Максима Горког у Београду. При пројектовању Основне школе „Соња Маринковић“ у Земуну користи савремена искуства педагогије и психологије која је резултирала разуђеном основом са три отворена атријума. Пројектовао је и хотел у Будви, као и на Проклетијама. Пројект за аеродром „Сарајево“ и студијски пројект за Аеродром и спортско летилиште у СкопЉу израђује у сарадњи са инжењером Душаном Крсмановићем. Од 1950. до 1960. године ради студију (хабилитацијски рад) за Интерконтинентални аеродром „Београд“.

Победнички пројект није смео ауторизовати

Кустоскиња Јасмина Јакшић Субић на ауторском вођењу представила је узбудЉиву историју Куртовићевог пројектантског наслеђа у Новом Саду. „Конкурс за зграду Спомен-збирке Павла БеЉанског био је први наменски конкурс којим се реализовала изградња једне установе културе на нашим просторима. Уз Куртовића, на њему су учествовала још тројица значајних представника Београдске школе модерне архитектуре: Ратомир Богојевић (добио је прву награду), Богдан Богдановић и Милорад Мацура. Куртовић је добио реализацију пројекта мимо конкурса, и то зато што му је комисија, на чијем је челу био сам Бељански, дозволила да достави свој пројект четири дана након затварања конкурса. Он га је, заправо, доставио 15 дана касније, и из тог разлога није имао право на награду нити да се позива да је добио пројект на конкурсу“, казала је Јакшић Субић. Она је појаснила и Куртовићев допринос културном развоју Новог Сада у послератном периоду. „У шестој деценији XX века решавала се целокупна урбанистичка диспозиција зграда на Тргу галерија. Сви архитекти који су се јавили имали су задатак да дају визију како ће изгледати трг, поред постојеће Галерије Матице српске, Спомен-збирке, као и Галерије савремене ликовне уметности, која у Новом Саду никада није изведена. Од свих идеја реализован је само овај објекат, и то чак не на начин како је то Куртовић замислио, него је испред поставЉен паркинг који заклања визуру објекта“.

Изложба се може погледати у Спомен-збирци Павла БеЉанског, на Тргу галерија бр. 2 у Новом Саду, а предвиђени распоред пратећих догађаја на веб страници ове институције културе.

М. Туцаков